Čujem u posljednje vrijeme kako ljudi govore da su okruženi divnim osobama. Ne znaju šta bi radili bez njih. Za njih bi sve uradili. Zaista, čujem to sve češće. Ja ne znam da li su oni iskreni ili nisu, ali ja sam okružena uglavnom smećem od ljudi. Možda mi se samo čini, a možda su se za mene vremenom zalijepili najgori, pa ovi što izjavljuju pomenute stvari uživaju sa preostalima. Koga briga u svakom slučaju.

Život je za nas onakav kakvim ga tamišljamo. Za seljaka, kome je njegova njiva čitav svet, ta njiva predstavlja carstvo. Za Cezara, kome je njegovo carstvo nedovoljno veliko, to carstvo je kao njiva. Siromah poseduje carstvo; moćnik poseduje njivu. U suštini, mi i nemamo ništa drugo sem naših vlastitih doživljaja i zato na njima, a ne na onome što ih izaziva, treba da gradimo stvarnost našeg života.

Fernando Pessoa